Pod zaradom podrazumevamo isplaćena lična primanja preduzetnika (lična zarada) kao i zarade iz radnog odnosa i primanja koja zaposleni kod poslodavca ostvari.
Bruto zarada je ono što podrazumevamo pod pojmom zarade. To je zarada koja u sebi sadrži porez i doprinose.
Neto zarada je iznos zarade umanjen za porez i doprinose za socijalno osiguranje (iznos koji pripada zaposlenom).
Radnik ima pravo na odgovarajuću zaradu koja se ustanovljava u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Poslodavac je u obavezi da plaća doprinose za socijalno osiguranje na zaradu zaposlenog. Ovo znači da je sveukupan trošak zarade za poslodavca zapravo bruto zarada zaposlenog uvećana za doprinose na teret poslodavca.
Zaradu zaposlenog za obavljen posao i vreme provedeno na radu čine:
- Osnovna zarada
- Uvećana zarada
- Radni učinak
Isplata osnovne zarade i elementi za obračun određuju se opštim aktom i ugovorom o radu. Kod poslodavca koji ne donese opšti akt, elementi za obračun ugovaraju se samim ugovorom o radu, a u sklasu sa Zakonom o radu.
Postoje dva načina za utvrđivanje osnovne zarade:
- Osnovna zarada za najjednostavniji posao utvrđuje se kao osnovna zarada po času. Ovo znači da od broja radnih sati u mesecu zavisi mesečni iznos zarade.
- Osnovna zarada za najjednostavniji posao određuje se kao osnovna zarada za mesec. Ovo dalje znači da je mesečni iznos zarade nepromenjen–nezavisno od broja radnih sati u mesecu iznos zarade je uvek isti. Prilikom obračuna zarade međutim menja se iznos osnovne zarade po času koji se određuje prema mogućem broju radnih časova
Radni učinak se utvrđuje na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla i na osnovu odnosa zaposlenog prema radnim obavezama, kao što je i propisano Zakonom o radu.
Što se tiče uvećane zarade, ona je iznos koji se zaposlenom daje za rad u posebnim prilikama i uslovima. Pravo na uvećanu zaradu imaju zaposleni:
- U slučaju rada na dan praznika koji je neradan dan – najmanje 110% od osnovne isplate
- U slučaju rada noću i rada u smenama (ako ovaj rad nije uračunat pri utvrđivanju osnovne zarade) – najmanje 26% od osnovne isplate
- U slučaju prekovremenog rada – najmanje 26% od osnovne isplate
- Za svaku punu godinu rada 0.4% od osnovne isplate
Propisani procenti povećanja zarade su minimalni procenti koje je poslodavac dužan da primeni, kako je propisano Zakonom o radu. U slučaju da su se istovremeno stekli uslovi po vise osnova procenat uvećane zarade ne sme biti niži od zbira procenata po svakom od ispunjenih uslova osnova uvećanja.
Sva primanja iz radnog odnosa osim naknada troškova zaposlenog u vezi sa radom smatraju se zaradom.
Sledeće naknade troškova se ne smatraju zaradom:
- Naknada za dolazak i odlazak sa posla u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju
- Naknada za vreme provedeno u inostranstvu i u zemlji na službenom putu
- Naknada troškova za smeštaj i ishranu tokom rada i boravka na terenu
Sledeća primanja se takođe ne smatraju zaradom:
- Otpremnina pri odlasku u penziju
- Naknada troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana bliže porodice
- Naknada štete radniku u slučaju profesionalnog oboljenja ili povrede na radu
- Jubilarna nagrada
- Premija za kolektivno osiguranje u slučaju hirurških intervencija i težih bolesti
- Solidarna pomoć
Sledeća primanja zaposlenih čine zaradu:
- Topli obrok, odnosno naknada za ishranu u toku rada
- Terenski dodatak
- Regres za korišćenje godišnjeg odmora
- Korišćenje službenog automobila za lične (neposlovne) svrhe
- Naknada prevoza u javnom saobraćaju preko cene prevozne karte
Ukoliko poslodavac ne isplati zaposlenom zaradu do 30. u mesecu za prethodni mesec, u obavezi je da obračuna i uplati socijalne doprinose iz zarade i na zaradu najkasnije do tog roka, kako je propisano po Zakonu o radu. Poslodavac je takođe u obavezi da vodi mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade. Evidencija se kako je propisano vodi na računaru kao i obračun i zarada. Zakon ipak nalaze da se takođe vodi i papirna evidencija koja je overena od strane direktora iliti ovlašćenog lica. Ova evidencija se vodi za svakog zaposlenog posebno, a ne kao spisak, kako je propisano po Zakonu o radu. Evidencije se čuvaju u poslovnim prostorijama poslodavca jer je on u obavezi trajnog čuvanja isplatnih lista ili analitičke evidencije zarada.
Poslodavac je po zakonu u obavezi da svom zaposlenom prilikom svake isplate zarade (kao i naknade zarade) dostavi obračun. Poslodavcu je ostavljena obaveza da sam kreira obrazac obračuna koji dostavlja svom zaposlenom, prema svojim potrebama.
